Krećemo od brzog plana: cilj je da tanjiri budu stabilni, lako dostupni i zaštićeni od udaraca pri zatvaranju fioke. Pre nego što bilo šta složimo, dogovaramo zone u fioci prema učestalosti upotrebe i veličinama. Tako smanjujemo premeštanje i rizik od oštećenja ivica.
Prvo praznimo fioku i radimo kratko čišćenje i higijenu: usisamo mrvice, obrišemo vlažnom krpom i osušimo podlogu. Ako je fioka od drveta ili laminata, proverimo da nema vlage u uglovima. Čista, suva površina sprečava klizanje i neprijatne mirise.
Zatim merimo unutrašnje dimenzije fioke i visinu bočnih stranica, jer dubina određuje da li tanjiri idu uspravno ili u niskim stubovima. Proverimo i koliki je hod zatvaranja, da tanjiri ne udare u gornju ivicu elementa. Na osnovu mera biramo pregrade, separatorе i protivkliznu podlogu odgovarajuće širine.
Postavljamo protivkliznu podlogu preko cele baze ili bar u zonama gde stoje tanjiri. Ako koristimo podlogu u rolni, sečemo je tako da ne pravi nabore koji guraju posuđe. Time dobijamo mirnije kretanje tanjira pri otvaranju i bezbednije zatvaranje fioke.
Sledeći korak je sortiranje tanjira u setove za ručavanje: plitki, duboki, desertni i servirski. Svaki set grupišemo zajedno, a posebne komade (npr. tanjire sa zlatnim rubom) izdvajamo u zasebnu zonu. Tako je pregledno i ne mešamo različite prečnike koji opterećuju ivice.
Za najveće tanjire biramo zadnju ili bočnu zonu fioke, jer su te pozicije stabilnije i ređe smetaju ruci. Najčešće korišćene tanjire stavljamo bliže frontu, ali ne skroz uz ivicu da ne udare pri naglom zatvaranju. Teške komade držimo niže i bliže centru radi ravnoteže.
Odlučujemo o načinu slaganja: male i srednje tanjire možemo u niske stubove od 6–10 komada, u zavisnosti od težine i prostora. Veće tanjire radije držimo u nižim stubovima ili u uspravnim slotovima sa separatorima da se ivice ne taru. Između dva stuba ostavljamo malo lufta ili ubacujemo pregradu da se ne naslanjaju jedan na drugi.
Ako koristimo pregrade i separatore, podešavamo ih tako da svaki prečnik ima svoj kanal, bez pritiska na rub. Po potrebi dodajemo bočne graničnike da se stubovi ne „šetaju“ levo-desno. Kod osetljivih tanjira stavljamo tanke zaštitne uloške između komada, ali samo ako ne povećavaju nestabilnost.
Za zaštitu ivica, izbegavamo da tanjiri dodiruju metalne delove klizača ili šrafove u fioci. Tamo gde postoji kontaktna tačka, dodamo mali komad podloge ili filc, ravno i bez izbočina. Posebno pazimo na rubove dekorativnih tanjira, jer se najlakše oštećuju trenjem.